Misao je mala kad je napada realnost
Nekada je bilo nekad, a sada je stvarnost,
Pesma o životu, krije se u nama,
Iz mraka vreba, pazi se sad,
Jer život nije hlad, i zato nemoj biti gad,
Nego odustani od snova zaboravi na sve,
Misao dolazi, možda biće ko pre,
Nešto je muči, ona govori ne
S noge na nogu kada u hodu svi odu,
A ti čekaš vizu, devizu koja vodi te na tlo,
Svitanje beskraj, možda izmoren kraj,
Trebao je mrak da bude i dalje začaran
Previše sitan, krupan, beskrajan.
Smiri se možda ne pokušam,
Ti sama ja sam sam, ali nije ni bitno,
Život ti traži krupno a ti imaš sitno
Refren:
Prolazi dan, a nešto ga ubrzava
Prolazi dan, a nešto ga usporava
Možda je misao, samo smisao,
Nešto mnogo kiselo, od čega praviš grimase,
Maske strašne, koje te plaše,
Želje u posudi bile su naše
Jer ti si ti a ja sam ja, ko zna
Na dnu je vatra kao izvor zla
Koja te doziva, koja te vuče ka sebi,
Pogledaj, zajebi, baci i upotrebi.
Život te doziva, poziva, bum,
Završilo se sve, nisi više tu
Na krevetu ležiš, i govoriš meni,
Još nešto nedostaje ovoj sceni,
Ti koja se smeješ, koja ne zaboravljaš,
Ti koja osećaš, i ne misliš da znaš
Možda je sve to samo misaona imenica,
Ti si skitnica bez lica, na vrhu stepenica
Refren:
Kreni ka slobodi, neka zaborav izrodi,
Sve ovo oko tebe treba da te vodi,
Da bi postala neko, da bi postala nešto,
Stavi torbu na leđa i napusti ovo mesto.
Ovde samo prave od ljudi pse,
Životnje okrutne, arogantne i zle
Tebi treba neko ko će istinu da kaže,
Ti živiš na liniji, šta ti život nalaže
Uhvati za ruku prvog neznanca
Taj neznanac mogu biti ja,
Razderi se nek te čuju, neka počuju,
Da tuđim životima ne mogu da trguju...
Ako se setiš, možda zapamtiš moj lik,
U bajci snova, pištolj u ruci i bam klik
Metak za zubima, dok me posmatra,
Slika joj iz ruku ispada, i lomi se.
Refren:
