Trava!

Ponovo sam pokušao da pređem

Preko valovitog izraza kudnje

Ne želeći da stopiram svoj vid.                           

Želim naglo ka prirodi da krenem,

Da osetim se k’o čovek bar jednom,

U njoj ne postoji onaj preki zid,

Koji me sputava proporcijom tom,

Zaživeću sa zlim kalupom trave

Okružiću grad jer on nije više moj,

Pozovi me, doći ću spreman na sve.

Da li je koren taj koji me tera ka dnu

Ili besni lik čoveka koji spava,

Traže me, da bi me zasadili,

Kao korov koji niče između asfalta,

Propusti večernju seansu,

Nećeš doživeti večno zalivanje,

Već ćeš ubogim potezom pera,

Živeti dugo, jer neki misle da znaju,

Ono što ne znaš saznati nećeš,

Dok ne budeš shvatio da potičeš,

Odozdo...

Kao i nekada pre tebe,

Ostavljeni zaboravljaju smisao,

Njih ne brine to što ti znaš,

Jer ne znaš, kao i oni.

Pokušaj da se poistovetiš,

Priča imaće svoj kraj,

Kao i ti, travo moja nepokošena,

Zaboravljena, između planina

I ovog surovog asfalta,

Misao će me voditi ka tebi,

Ili čak život koji teče,

Brznom tvog zalivanja.

Uputi se ka beskrajnim prostranstvima,

Shvatićeš da livada krije dušu,

Ona tera te na ponovni plač,

Zauzmi poziciju, lezi na zemlju,

Sačekaj da postaneš nešto drugačije,

Oni žele da ti saznaš da bi te sakrili,

Zaboravi na tugu, nju čuvaj u korenu,

Ne beži od zlih ljudi, pobuni se sa njima,

I ostani verna svojoj prirodi,

Ako je i dalje ima.

Zaboravi suze kojima te zalivaju,

Zaboravi beton kojim te kriju,

Oni ne znaju da su kapljice na njemu,

Znaci tvog plača, iskrenog,

Zašto gaze te svakim korakom,

Kada znaju da voliš ih?

Takođe, oni znaju da završiće u tebi,

Zbog toga te i skrivaju.

Ne žele da se upuste u probleme,

Dovoljno ih je, a ti ih čekaj,

Pomno,

Srdačno,

Kao i nekada,

Zasluži svoje poštovanje,

Nestani do sledeće epizode.

Repriza se neće ponavljati...

Kadija ti nudi!

Počeo sam kao niko i sada niko nisam,

Prašnjave knjige ponekad prelistam

One u kojima moj život piše,

Danas ću reći sve i nikada više.

Refren:

Kadija te tuži kadija ti nudi,

Nećete vi mene, sam ću sebe ja

Kadija te sudi kadija ti nudi,

Doš’o sam do kraja i ne znam šta je kraj

Sa suzom u očima gledala me mati,

Kada sam joj rekao da konstantno varim,

Ne treba mi ona sam pare pravim,

Život je moj, sam ću da ga kvarim

Koristim je samo za hranu i piće,

Ali ne brinite i ja sam ljudsko biće.

Pogrešne korake pravim ali volim greške,

Jer one mi dozvoljavaju da budem ono što biti ne smem

Ali nisam ja kao oni, nisam ni kao vi,

Ja nisam u trendu moj talas prolazi,

Zapitaj se ponekad, da li sam tu ja,

Sistem bez sistema postojati mora

Jer kada život postane samo bedna skica,

Gledam al ne vidim, krijem se od lica,

Možda sam skitnica, kao ruže latica,

Jesen je, požuteće

Refren:

Kadija te tuži kadija ti nudi,

Nećete vi mene, sam ću sebe ja

Kadija te sudi kadija ti nudi,

Doš’o sam do kraja i ne znam šta je kraj

I sve što sam bio, bila je laž,

Sitna greška koštala me je svega,

Preko snova ugledao sam njega,

Kako otac, sa margine ne posmatra, već gleda.

On zna da sam sam, sam je bio i on,

Ali trenuci se zatvaraju, never walk alone.

Da nije bilo njega, ne bih znao ovo sve

Sada sam lutam, tražim i upoznajem se.

Jer ono nisam bio ja, bio je san,

Dobar dan, nisam naspavan a tu sam,

Kao veliki prasak, senka od mača,

Život uz trasak i borba bez plača,

Koja nestaje i ujedno se rađa,

U reci podsvesti plovi jedna lađa,

Koja čuva sećanja na snove i dane,

Kada su rane bile samo prepreke do tame.

Refren:

Kadija te tuži kadija ti nudi,

Nećete vi mene, sam ću sebe ja

Kadija te sudi kadija ti nudi,

Doš’o sam do kraja i ne znam šta je kraj

Sada ide nova priča, nova bajka, nova smena,

Posao, kuća, deca i žena.

Život ide dalje, ponekad poraste cena,

Onaj osećaj gledanja mesečevih mena.

Svaki trenutak čuvam kao da je zadnji,

Još uvek me prati onaj osećaj prazni.

Nešto mi nedostaje svaki put kad zgazim,

Da zatalasam ali moram da se pazim.

Razmišljam o drugima nisam više sam,

A kao da sam svo ovo vreme uspavan.

Čekam novo buđenje, trenutak iscimavanja,

Pa da ležim na krevetu i da se sećam dobrih naleta,

A loše da pamtim dok me misao ne sa’vata.

Gledam se u ogledalu, ponekad maše mi on.

Ali ne san još traje, čekam poslednji znoj,

Svakog dana hodam i ponavljam, i ovaj dan je tvoj.

Refren:

Kadija te tuži kadija ti nudi,

Nećete vi mene, sam ću sebe ja

Kadija te sudi kadija ti nudi,

Doš’o sam do kraja i ne znam šta je kraj