Mašina
Mašina, čovekova stega bez razuma,
Koja deluje kao pretenciozna zavrzlama,
Zabačena između redova!
Mašina, to ometanje ljudskih pokreta,
I stasavanje u kretensku narav,
Život između života.
Mašina, tuga koja postaje sreća,
Emocija koja nestaje u vazduhu,
I vazduh koji se više ne oseća…
Mašina, ta bezvezna naprava,
Stvorena samo zbog ljudskih stvorova,
Koji ne znaju šta je sreća prava.
Mašina, oni kažu pomoć a ja kažem kontrola,
Oni kažu sredstvo a ja kažem cilj,
Bez obzira na sve to čovek imati mora.
Mašina, čovek u globalu,
Svitanje koje postaje izveštačeno,
On nije mašina, vidi budalu!
Mašina, na kraju krajeva život,
Jer život je mehanički kažu oni,
Ne znaju ili su zaboravili…
