Kriješ se!!

 Kriješ se

Ti kriješ se, a nestaješ,

Oslepeću, i nema me,

U dubokoj jazbini čuvam te,

Daleko od potopa, bezbrižno.

Oduvek si letela,

Po onim putevima,

Koje smo poznavali,

Samo ti i ja!

Bogovi su čuli,

Misli sada moje,

Da li bezbrižno lutam?

Od tog lutanja

Ruke se znoje,

Čekaju nas,

Daleko gore.

Svaka čežnja ostaje i traje,

Dok boginje ne najave kraj,

Slepi pijanac plaši se, tone,

Još uvek traje vampirski bal.

Ako prestanem da govorim,

Vreme će stati!

Nestaće i ona mrvica istine

Koja vezuje nas dvoje.

Taj sklop, reči, hladni pakao,

Dok suze padaju ka dole,

Okrivljeni ljudi gledaju čamac,

I za oproštaj nekoga mole.

U magli nestaće sve!

Pijanac udaviće se!

Čamac potopiće se!

Bogovi naljutiće se

I boginje najaviće kraj,

A letenje odjednom prestaće...

Kriješ se, a nestaješ!

Jedna naša, oktava rima! (Stanca)

’ajde omladinci, kuda vodi vas duh,

Pesnicom se nekada rešavalo to,

Pre nekoliko sati nešto tiho čuh,

Kažu da sutra vratiće se ponovo,

Da izmami poglede i začara sluh,

Da nam kaže šta desiće se uskoro.

Kraj velikih vrata stoji sa cigarom,

I mapu našeg doma spaljuje žarom.

Ne zaboravi da nije k’o što kažu,

Tim rečima bih mog’o pričati i ja,

Oni samo pokušavaju da te slažu,

A ti moraš pronaći nekoga ko zna,

Ili ćeš za života trpeti gnjavažu,

Ili volju za disanjem crpeti iz sna.

U drugom delu priče kažu rastanak,

Skraćeni period namenjen za boravak.                                

Namerno, napokon vraća se mašina,

Koja će diktirati iz malog kuta,

Od nas ostaće pepeo i prašina,

Eno ih i dalje mršte se preko puta,

Izgleda da žele da pokažu svima,

Da čovek je čoveku prava valuta

Misliš li da oni vole sve što kažeš ti,

Znaj da će i sledećeg isto voleti.

Verujem da i njih ćemo zameniti,

Naborane i ružne baciti u grob

Ali moramo ih na stomak okrenuti,

Da bi znali kako je ovde biti rob,

Sećam se slika dok svi bili smo siti,

Jer jeli smo stalno panaiju i zob.

Ja ipak znam šta osećam u grudima,

Jedan posto sreće, mir među ljudima.