Jedna naša, oktava rima! (Stanca)

’ajde omladinci, kuda vodi vas duh,

Pesnicom se nekada rešavalo to,

Pre nekoliko sati nešto tiho čuh,

Kažu da sutra vratiće se ponovo,

Da izmami poglede i začara sluh,

Da nam kaže šta desiće se uskoro.

Kraj velikih vrata stoji sa cigarom,

I mapu našeg doma spaljuje žarom.

Ne zaboravi da nije k’o što kažu,

Tim rečima bih mog’o pričati i ja,

Oni samo pokušavaju da te slažu,

A ti moraš pronaći nekoga ko zna,

Ili ćeš za života trpeti gnjavažu,

Ili volju za disanjem crpeti iz sna.

U drugom delu priče kažu rastanak,

Skraćeni period namenjen za boravak.                                

Namerno, napokon vraća se mašina,

Koja će diktirati iz malog kuta,

Od nas ostaće pepeo i prašina,

Eno ih i dalje mršte se preko puta,

Izgleda da žele da pokažu svima,

Da čovek je čoveku prava valuta

Misliš li da oni vole sve što kažeš ti,

Znaj da će i sledećeg isto voleti.

Verujem da i njih ćemo zameniti,

Naborane i ružne baciti u grob

Ali moramo ih na stomak okrenuti,

Da bi znali kako je ovde biti rob,

Sećam se slika dok svi bili smo siti,

Jer jeli smo stalno panaiju i zob.

Ja ipak znam šta osećam u grudima,

Jedan posto sreće, mir među ljudima.