DA LI TE RUKE BOLE
OD ĆUTNJE,
ILI SI SPREMNA DA
KAŽEŠ NE!
Pronađi me,
Na mestima gde ne
postojim,
Na kojima tanani
glasić mili iz ugla,
Tražeći dušu u svakom
prolazniku.
Ljut je, duh sedeći
njiše,
Njegova se tananost
pretvorila u tamu.
Na zidu katedrale
sudbina piše,
Misao vratila se u
obliku kiše.
Na besnom papiru
tajanstveno stoje,
Reči koje pišu se
skrivene uz jutro,
Dok blistavi zračak
ne postane vezan,
Za zanos zamišljene romanse.
Zaboravi na
skriveni poziv,
Recituje čovek
glasno,
Na kaputima delovi
paukove mreže,
Ne dozvaljavaju im
da beže.
Da li želiš biti
sakrivena između izgubljenih ljudi,
Koji u sebi ne nose
ono što tebe pokreće?
Pećina zove te da
se povinuješ,
Da li ćeš uspeti da
se odupreš,
Željama smirenih
svetiljki
Na mrtvoj i
opustošenoj ulici,
Ili ćeš očima punim
nade,
Tražiti nešto
duboko u sebi
Što pokreće i
druge,
I daje razlog
ucveljenom životu,
Da skrene sa puta...
Bar jednom, pre samog kraja.
