ŽIVOT JE SAN!

ŽIVOT JE SAN!

Dok tiho zalazi februarsko Sunce,

Usamljeni trag, daleko se čuje.

Teše se ljudi da neće biti k’o juče,

Sačekaj sutra, upravo stiže, tu je!

Osećaš li smog i blistavo inje,

Uprkos strepnji, rodio se dan,

Ne postoji izlaz iz betonske škrinje,

Moraš da ubediš sebe da život je san.

Uzalud se mučiš, al’ ne slušaj mene!

Ja sam samo taj koji bi da te pokoleba,

Drama se ne završava ni kad’ izađeš sa scene,

Onaj sa vrha te neprestano gleda.

Na njemu je da vidi, a na tebi da se nadaš,

U idealnom društvu svako svoj pos’o radi,

Što više sanjaš, to lakše padaš,

A On uživa dok se tvojim znojem sladi.

Za tebe i Bog je umr’o dok On je tu,
Mašinom te drže koncima sivim,

MEMENTO MORI! I u dobru i u zlu,

Šta je to što te čini živim?

Da l’ volja za mučenjem il’ improvizacija?

Koja tera te da napregneš vijuge.

Da opstaneš u svetu koji nikako ne prija,

A znaš da igraš samo sporedne uloge.

Nisi stvoren za krst, niti za bolje,

Pomozi sebi da bi drugi patio,

Sve što si uzeo sada je tvoje,

Da bi na kraju sve Njemu vratio.

Na zdravom drvetu trulež se hvata,
Na papiru pišu se rečenice bez smisla,

Živiš za mir a ne možeš bez rata,

Nigde kapi vode, a ipak je pokisla.

Ne može kišobran da spasi od pljuska,

Ne može čovek da preživi sam,

Ti živiš u komori koja zove se ljuska,

Ja govorim jer jesam i zato što znam!

S.M.