I dalje čuvam onaj ukus ustima,
Koji krišom zaboravljam,
Svakim novim korakom.
Trunka čistine je potrebna
Povezaću dva i dva
I nastaće anarhija.
Njihovu tamnicu čuvaju ljubavlju,
Upozori me na svetlost
Oslepeće me.
Dok čudesni krici odstupaju iz takta,
Srčani mišić negoduje silno,
Njemu se ne sviđa.
Duša na pola koplja leži,
Okružena besnilom
Zarobljena iščekuje kraj.
Naići će lovac i usmrtiće je,
Nije metak za stoku,
Kazna je veća živeti pored njih.
Нема коментара:
Постави коментар